Svakog dana nas sve više upozoravaju kako moramo zdravije da se hranimo. Svakoga dana cena zdravih namirnica raste. Kako da se hranimo zdravo sa prosečnim Srpskim budžetom?
Većina ljudi u Srbiji na pitanje: zašto se ne hranite zdravo? odgovara: jer nemam dovoljno novca. Surova realnost jeste takva da mnogo ljudi ne da ne može da se hrani zdravo već ne može da se hrani uopšte. Ako se neko toliko brine za naše zdravlje, zašto su onda zdrave namirnice preskupe? Zašto nas lekari preventivno ne šalju u teretanu, u prirodu o trošku države kao što to rade visoko razvijene zemlje? Kada pričamo o zdravoj hrani postavlja se pitanje, pored toliko pesticida, GMO i ostalih preparata kojima se tretiraju usevi i biljke kojima se hrane ljudi i životinje koliko je to što smatramo zdravim zaista zdravo? Nismo li nekada jeftino imali organsku hranu svi mi koji smo imali selo gde se stoka hranila travom i senom, gde se voće nije prskalo, gde su kokoške bile puštene? Zašto nam je to sada toliko nedostupno? Malo sam se udaljio od teme?
Činjenica je da imamo malo novca, ali to ne znači da ne možemo stvari da preokrenemo na bolje i u svoju korist. Jeste danas hleb i belo brašno, šećer i so okarakterisana kao zlo i nešto što ubija. Lično sam poprilično smanjio na meniju ove namirnice. Ali u Srbiji reći ljudima da ne jedu hleb jako je teško. Iako sam naišao na mnogo, kako praktičnih tako i naučnih dokaza, da je ishrana sa prioritetom na namirnicama koje su bogate ugljenim hidratima prilično zastarela. Da ljudi sve više oboljevaju od dijabtesa tipa 2, da je sve više gojazne dece upravo zbog ishrane koja se bazira na visokom unosu ugljenih hidrata. Srbi su ljudi koji genetski mogu da podnesu više ugljenih hidrata nego neke druge nacije, kao što su recimo skandinavci. Ako uzmemo u obzir da je hleb osnovna namirnica koja se nalazi na svakoj Srpskoj trpezi, da nije skup, da ako ima hleba naćiće se nešto i uz hleb. Kako da se okrenemo zdravijem životu? Kako da eliminišemo osnovno iz naše ishrane? Kako staviti na crnu listu hranu koja nas je održala tolike godine, vekove?
Mišljenja sam da ne moramo. Mišljenja sam da možemo da se prilagodimo jer smo sposobni i dovitljivi. Evo šta je ono što savetujem.
Nekada su ljudi bili mnogo aktivniji. Na poslovima se radilo, što pogotovo znaju oni koji su živeli ili imali nekoga na selu. Težak fizički napor trebalo je omogućiti pre svega jakom i kaloričnom hranom. Tako smo hleb, krompir a uz to suvo meso, mast, slaninu, punomasni sir, krompir i naravno neko povrće konzumirali bez problema. Danas su poslovi statični. Ljudi jedva da se kreću. Ako unesu toliku količinu hrane, pa kako da se ne ugoje? Unosite energiju koju ne trošite. Šta onda da radimo? Kao prvo hleb koji su pravile naše bake nije bio ni blizu ovom koji sada kupujemo. Voleo bih da sam pravim hleb.
Uvedimo neka pravila kako bi u okviru budžeta mogli da budemo zdraviji i zdravije se hranimo.
Zaboravite na fensi kuvare sa zdravim namirnicama kojima ne umem ni ime da izgovorim. Zaboravite na skupo meso koje savetuju. Jedite biftek, jedite divljač, od kojih para, kako?
Prvo ako niste aktivni aktivirajte se, idite u šetnju, idite stepenicama a ne liftom, idite kod nekoga na selo, pomozite da se malo plasti, skupljaju šljive, pripreme drva za zimu. Sada je bila kišna sezona, bilo je dosta pečuraka, branje pečuraka po Srpskim gorama i vrletima je više nego dobra fizička aktivnost. Budite što više aktivni jer smo stvoreni da se krećemo, penjemo, trčimo, skačemo, podižemo i spuštamo teret. Ne morate ići u teretanu. Dakle aktivirajte se više na bilo koji način. Tako će vaš kardiovaskularni sistem biti zdraviji, imaćete više snage i kondicije a trošićete više kalorija.
Drugo. Trudite se da kupujete domaću hranu. Ako imate nekoga na selu, ili nekoga ko tamo ide, nekog seljaka koji kod vas dolazi u kraj da proda ono što je ubrao, proizveo preko svojih potreba, kupite od njega. Na ovaj način pazarićete kvalitetnije, po ne visokim cenama a pomoćićete i našem seljaku, i privredi a pre svega sebi.
Treće. Ako jedete hleb neka bude kvalitetan. Ako sumnjate u kvalitet naučite sami da ga spremate. Ne jedite hleb uz testeninu, uz krompir, uz pirinač. Ovo je vrlo često u Srbiji. Moji roditelji ovo rade, a radio sam i ja. Hleb uz sve. Izbacite ovu naviku a ostavite hleb na svojoj trpezi.
Četvrto. Ne jedite previše. Ako ste aktivniji jedite više ako niste aktivni jedite manje.
Peto. Izbegavajte slatkiše, prerađenu hranu, sokove i prazne kalorije. Jedite domaću kobasicu punu mesa bez emulgatora i ko zna čega. Jedite celo domaće jaje. Jaja nisu skupa. Konzumirajte mlečne proizvode. Slobodno pojedite slaninu i čvarak, i pileću kožicu. Ako jedete masnije ne jedite toliko hidrata. Hidrati idu uz proteine, masti idu uz proteine ali nikako masti i hidrati u istom obroku. To je pravilo. Nemojte hleb uz krompir, testeninu, kao ni mast na hleb da mažete iako je ukusno (može ponekad ko voli).
Šesto. Jedite zaboravljene namirnice koje su stavljene na crnu listu. Pod ovim namirnicama mislim na recimo jetru. Pileće i ima u izobilju ali nije tako jeftina. Svinjske baš i nema. Na pitanje u mesari zašto je nema. Toliko je jeftina da im se ne isplati da je prodaju već od nje prave paštete koje se posle prodaju po znatno višim cenama. Džigerica je odličan izvor proteina. Stavili su je na crnu listu jer je uloga jetre da prečišćava organizam pa se navodno sve štetne materije nalaze u njoj. Mislim da je ovo glupost. Svakako nećete jesti džigericu svaki dan već možda jednom nedeljno.
Sedmo. Za prženje koristite pre domaću svinjsku mast nego biljno ulje. Mast se bolje ponaša na visokim temperaturama od biljnog ulja. Ulje pogotovo maslinovo, hladno ceđeno stavljajte samo u salatu ili jedite ovako.
Osmo. Mišljenja sam da se ishrana treba bazirati na namirnicama koje su na našem podneblju dostupne. Verujem da smo kroz vekove navikli da konzumirano te namirnice i da imaju više benefita od nekih tamo za koje nismo ni čuli. Naravno, ne kažem da ih ne treba jesti ali ne po svaku cenu. Siguran sam da je ono što raste kod nas pristupačnije cenom od nekih nama teško dostupnih proizvoda.
Deveto. Jedite povrće i voće, ali se vodite gore navedenim pravilima. Manje skroba, pasulja, krompira, pirinča, žitarica, malo više salate kao što su paradajz, krastavac, cvekla, kupus, karfiol, zelena salata, luk, praziluk, zelje, spanać… Od voća jedite jabuke, mada kažu da se ovo voće najviše prska, siguran sam da imate nekoga ko ih ne prska. Jedite grožđe, šljive, kruške, maline, kupine, jagode, ima li nešto slađe od šumskih jagoda koje sami uberete? Voće jedite između obroka kao užinu, umesto slatkiša. Voće ne treba da bude obrok niti da menja isti.
Deseto. Jedite jezgrasto voće. Kod nas raste orah, lešnik. Nije jeftino u radnjama, ali opet ima dosta onih kojima bi dobro došla pomoć oko skupljanja istih pa vas možda nagrade vrećicom ovih plodova.
Jedanaesto. Ovo je najteže. Trudite se da imate što manje stresa, i trudite se da što bolje spavate.
Da rezimiramo. Ne moramo da plaćamo teretanu već možemo da šetamo, planinarimo, penjemo se, veremo se, uradimo neki sklek, zgib, pomognemo komšiji da prenese trosed, pokosimo dvorište, skupimo voće, očistimo kuću,… Sve su ovo aktivnosti koje prijaju našem telu, besplatne su a za uzvrat dobijamo bolje fizičko stanje organizma. Biramo naše, domaće u okviru budžeta bez fensi skupih namirnica. Iste možda dobijemo od poznanika sa sela pa nas ne košta ništa. Bićete iznenađeni koliko mnogo novca dajete na slatkiše i gluposti. Koliko košta pljeskavica u kojoj nemate pojma šta se nalazi a koliko košta recimo svinjska dzigerica, ili jaje? Hranu kombinujemo po gore navedenim pravilima, ne preterujemo. Kada smo aktivni može više hrane kada nismo aktivni manje.
Možemo promeniti loše navike, možemo se hraniti zdravije u okviru budžeta, možemo se aktivirati a bez da nas košta. Imamo parkove, sprave za vežbanje, planine, ulice, reke, potoke i jezera. Možemo da posetimo rođake na selu, prijatelje. Povedite decu u prirodu, pokažite im prelepu Srbiju. Probajte da stres lečite odlaskom van grada. Ima toliko ruralnih krajeva nadomak Beograda. Vratite se tradiciji i prirodi.
Već duže razmišljam o kampu za fizičku aktivnost u prirodi. Ako ima zainteresovanih da napravimo zdravu i dobru priču, da se aktiviramo fizički i mentalno a za cilj boljeg i zdravijeg života javite se 063/ 1 456 123 , gym.trening@gmail.com