Masti predstavljaju rezervni energetski izvor u našem telu. Njihov ja zadatak da osiguraju životnu aktivnost organizma pri gladovanju. Deponuju se u telu pre svega iz same masti unete hrane. Stvaraju se iz prevelikih količina ugljenih hidrata i neiskorišćenih aminokiselina.
Sve ovo unekoliko ograničava značaj masti u ishrani sportista. Medjutim, hranljiva vrednost masti ne odredjuje se samo njihovim energetskim značajem već i hemijskim sastavom. Naime, za naš organizam su od bitnog značaja tri masne kiseline : oleinska, linolna i linolinska. Ove kiseline su neophodne za sintezu fosfolipoida. Linolnu i linolinsku ne može organizam da sintetizuje i one spadaju u nezamenljive. Zato izvori ovih masnih kiselina moraju biti zastupljeni u dnevnoj ishrani. Njihov izvor su uglavnom biljna ulja.
Dakle, da rezimiramo, masti su potrebne ali u ograničenim kolicinama.
- Konzumiranje masti treba biti ograničeno na 10-15% od totalnog kalorijskog unosa (nikada ih ne treba u potpunosti eliminisati).
- Neki priručnici preporučuju 30-40% (nerazumljivo).
- Izabrati odgovarajuću vrstu masti
- Maslinovo ulje
- Omega 3 i Omega 6 masne kiseline
- Izbegavati zasićene masne kiseline i industrijske proizvode
- Izbegavati korišćenje istog ulja nekoliko puta
- Izbegavati “brzu hranu”
FUNKCIJA MASTI
- One su važan izvor kalorija (9Kcals/gram).
- Služe održavanju odgovarajuće temperature tela.
- Neophodne su za pravilno funkcionisanje hormona.
- Potrebne su u imuno sistemu.
- Za sinaptički prenos u nervnom sistemu.
- Obnova ćelija