Kada god me neko vidi da sedim, dugo udubljen u monitor računara ili u neke papire, sveske,… i upita me: “šta radiš”? dobiće identičan odgovor. Čitam o treningu i ishrani.
Pročitao sam gomilu knjiga, časopisa, tekstova, forumskih diskusija, iskustava ljudi, naučnih istraživanja, po kući mi se stalno vuku neki papirići na kojima nešto piše, odštampane stranice raznih tekstova što na Srpskom, što na Engleskom, supruga često hoće da me izbaci iz kuće sa sve papirima 🙂 ( ali neće jer me voli, i zna da ja volim i uživam u tome što čitam i pišem, volim i ja tebe 🙂 ). I što više čitam nisam siguran da li manje ili više znam?
I danas sam par sati proveo čitajući, a onda sam se zapitao, a zašto ja sve ovo čitam?
Čitam iz dva razloga.
Prvi je definitivno kako bih proširio svoja znanja i vidike, kako bih naučio više, kako bih bolje mogao da pomognem sebi u drugima po pitanju treninga i ishrane.
Drugi razlog je sumnja u ono što već znam. Večita pitanja su: Da li je ovaj način najbolji? Da li postoji nešto drugo, nešto bolje? Da li grešim? Da li sam u pravu? Da li je moj pristup najpametnij, najbolčji? Da li je ono što je dobro za mene dobro i za druge?
Zaključak je da trebamo čitati i širiti svoja znanja. Ne trebamo sumnjati u svoje kvalitete i svoje pristupe. U tome i jeste čar. Svi smo različiti, Najbolji se i razlikuju od drugih po onome što su proučavajući druge ipak uradili na svoj način.
Pa tako i ja. I ako često sumnjam u svoje kvalitete, te sumnje me teraju da još više čitam, učim i napredujem pa bih mogao reći da od sumnje imam više koristi nego štete.
Budite svoji. Pratite druge. Učite iz svojih i iz tuđih grešaka, ali svemu dajte svoj pečat.