Danas većina trenera kao prvi savet kod korekcije izvođenja vežbe čučanj skreće pažnju na položaj kolena u odnosu na vrhove prstiju. Postavlja se jednostavno pitanje: Da li je položaj kolena u odnosu na prste zaista opasan, i da li kolena smeju da prelaze vrhove prstiju? Odgovor je i jeste i nije. Bitnije je koji zglob kreće prvi prilikom izvođenja pokreta, kolena ili kukovi? Mora se uzeti u obzir mnogo faktora. Da biste se spustili u duboki čučanj “zadnjica do zemlje – ass to grass” vaša kolena moraju ići do vrhova prstiju i preko njih.
Bitno je da se kolena uvek kreću pravolinijski u pravcu prstiju, i da prvi pokret ne budu kolena napred nego kukovi pozadi.
Opterećenje treba biti na sredini stopala, ako krenemo kolenima napred pomeramo opterećenje sa sredine stopala na koren prstiju stopala što dovodi do dizbalansa i gubitka ravnoteže. Kada kukovima krenemo nazad eliminišemo prebacivanje opterećenja na koren prstiju, ali kako opterećenje ne bi otišlo na pete i kako ne bismo izgubili ravnotežu i pali na zadnjicu gornji deo tela se istovremeno savija unapred, kao kod vežbe dobro jutro. Prilikom izvođenja vežbe čučanj bitno je da pete ostanu sve vreme u kontaktu sa tlom.
Položaj šipke na ramenima takođe igra veliku ulogu. Powerlifteri šipku drže mnogo niže na svojim ramenima nego weightlifteri. Premeštanje opterećenja pomaže im da kolena ostaju iza prstiju, cevanice gotovo normalne u odnosu na pod, i da teret guraju iz kukova koji su neverovatno jaki. Powerlifteri ne idu u duboki čučanj, oni samo probijaju paralelu. Kada bi išli zadnjicom do zemlje kolena više ne bi mogla da ostanu u tom položaju već bi i sa nisko pozicioniranom šipkom prelazila vrhove prstiju.
Da rezimiramo. Ako je tehnika izvođenja dobra, ako je težina koja se podiže adekvatna mogućnostima vežbača, sasvim je bezbedno da kolena prelaze vrhove prstiju. Mnogo je bitnije koji zglob kreće prvi kod pokreta. Dakle prvo kukovima idemo pozadi a zatim ako idemo ispod paralele u doboki čučanj kolena mogu ići preko prstiju prateći pravac kretanja unapred.