Bio sam snažan, lepo građen i fizički izuzetno spreman!
Nisam imao savršene uslove. Život u Rakovici, radničkoj klasi i porodici, sa ograničenim finansijskim mogućnostima i odrastanje u najtežem periodu devedesetih. Imao sam manje nego sada a opet imao više. Bio sam pun samopouzdanja,. Verovao sam da mogu sve što poželim. Uživao sam u tome da budem fizički ispred drugih. Trenirao sam košarku, ali sam strastveno voleo treninge snage i kondicije. “Kidao” sam druge na ovom polju. Na testiranjima bio najbolji. Brzo sam trčao, viosoko skakao, daleko bacao,… Bio sam izdržliviji i snažniji, uživao sam u tome.
Nisam znao šta je suplementacija, osim što sam po časopisima viđao da postoje neki praškasti napici i tabletice koje “čine čuda”. Nisam tačno znao ni kako da se hranim ni kako da treniram, ali me to nije sprečavalo da budem bolji. Bio sam mršav, žilav, snažan i mišićav. Jeo sam sve što mi padne pod ruku, jer hrana je gorivo. Trenirao sam u ograničenim uslovima dajući maksimum. Nisam imao pristup teretani, tegove i sprave sam improvizovao. Vodovodne cevi, poklopci šahtova, tegovi punjeni šponom, sajle, pravljena klupa,… Roditelji su mi izlazili u susret. Nisu mi branili da radim ono što volim. Nisu imali razumevanja, ali me nisu osuđivali.
Sve o čemu sam razmišljao u tom periodu bilo je da treniram svakodnevno i dajem maksimum. To je davalo najbolje rezultate.
Šta je danas drugačije? Gde je sve nestalo?
Previše informacija, previše zabluda, previše svega a najmanje upornosti, istrajnosti i treniranja sa maksimalnom posvećenošću.
Nema prečica, nije lako, ali je prelepo! Biti funkcionalan, biti atleta, biti sposoban da svoje telo koristiš!
Da Vas naučim kako da koristite svoje telo i budete atlete javite se ovde.
Ja sam već počeo da treniram, a Vi?