Značaj minerala mnogostran je za organizam. Mnoge mineralne supstance ulaze u sastav belančevinskih molekula citoplazme, druge su važne za održavanje čvrstoće kostiju.
Za ishranu sportista najvažniji su : FOSFOR, KALCIJUM, KALIJUM, NATRIJUM, MAGNEZIJUM I GVOZĐE.
Fosfor igra izvanredno važnu ulogu u metabolizmu belančevina. Naime, pod uticajem treninga u mišićima se povećava potreba za nizom fosfornih jedinjenja – fosfokreatina, lipoida, adenozitrifosfata itd. Sem toga trening dovodi i do pojačane sinteze fosfora u kostima.
Zbog toga su dnevne potrebe vezbača u ovom mineralu vrlo velike, 3-5 grama.
Glavni izvor fosfora su : meso, jetra, mozak, sir, mleko,…
Značaj kalcijuma, posebno za skelet, je vrlo veliki. Dnevna potreba u ovom mineralu iznosi oko 3 grama. Ima ga najviše u mleku, mladom kravljem siru i žumancetu jajeta.
Natrijum i kalijum nalaze se u organizmu u približno podjednakoj količini. Osnovna fizioloska funkcija njihovih soli je u održavanju osmotskog odnosa u organizmu i stalnosti hemijske reakcije unutrašnje sredine. Sem toga, kalijum ima važnu ulogu u procesu mišićne kontrakcije.
Dnevna potreba za natrijumom iznosi oko 2-2,5 grama, a kalijumom 2-3 grama.
Magnezijum ima takođe veliki značaj za organizam čoveka, posebno sportiste. Njegov promet je tesno vezan s’ prometom kalcijuma i fosfora.
Glavni izvori magnezijuma su mleko i mlečni proizvodi.
Značaj gvozđa je prvenstveno u tome što se ono nalazi u sastavu mioglobina, mišićcnog hemoglobina, veoma važnog za disanje mišića. Dnevna potreba sportista u ovom mineralu iznosi oko 20 miligrama. Ima ga naročito u žumancetu jajeta, morskoj ribi, jagodama, spanaću.