Da li radiš nešto zbog sebe ili zbog drugih? Da li voliš sebe ili je bitnije da te drugi vole? Da li imaš svoj stav ili ti stav određuju drugi?
Posmatram ljude i okolinu. Ne kao nemi posmatrač, već kao aktivni učesnik. Uvek polazim od sebe. Pa dobro, da li sve što radiš radiš zbog drugih? Da li si svoje ciljeve i želje postavio na osnovu svojih interesovanja ili na osnovu onoga što drugi očekuju od tebe?
Kada smo mali obično su roditelji ti koji donose odluke u naše ime. Mišljenja sam da ako se već u ranoj mladosti ne afirmišete kao ličnost to će vas pratiti kroz ceo život. Imajte svoj stav. Svima je lakše da odluke, pogotovo one bitne, donosi neko drugi . Ako zbog takvih odluka dođe do neuspeha krivićemo druge. Često sam krivio druge. Donosili ste odluke u moje ime, vodio sam se vašim savetima, vi ste krivi za sve! Ali duboko u sebi sam znao da sam ja taj koji je mogao da menja stvari, da sam ja taj koji je mogao da lupi šakom o sto i kaže ja želim ili ne želim ovo. Nisam bio pravi vođa u mladosti. Imao sam delimično svoj stav. Znao sam šta želim, ali sam uvek čekao da me neko uhvati za ruku i izvede na pravi put. Ako se dovoljno trudim, ako pokažem koliko sam dobar, ako dokažem svoje kvalitete neko će me uzeti za ruku. Ali to se nije desilo. Ta ruka je ostajala u vazduhu da lebdi a umesto ruke koja traži pomoć odavala je utisak ruke koja maše i šalje poruku sve je u redu, ne treba mi pomoć.
Mislim da su najjači ljudi, ne fizički već mentalno, a uz mentalno dolazi i fizički, oni koji od starta znaju šta žele, koji zauzmu svoj stav. Svi se mi plašimo neuspeha, ali oni koji po svaku cenu kažu JA to volim, JA to želim to su oni koji idu napred. Pa šta ako udariš u zid? Boleće ali će proći. Pa šta ako padneš na pod? Ustaćeš i otresti prašinu.
Pored svih lutanja u životu oduvek sam znao šta želim, ali sam se plašio neuspeha. Nisam se plašio kako će drugi reagovati, nego kako ću sam podneti neuspeh. Nisam imao podršku u svojim željama, ali hej, mnogi je nemaju. Da li je to razlog da odustanete od svojih snova? Da li ću da jedem kuvano meso od koga mi je muka i koje ne volim ili ću da jedem pečeno u kome uživam i od koga se osećam odlično? Da li ću to da radim jer tako drugi žele, jer drugi kažu da je to prava stvar, jer drugi kažu da to svi moraju da vole? Voleću sve što vole drugi. Da to je pravi put. Zanemari svoje želje i potrebe, zaboravi u čemu uživaš, moraš da budeš prihvaćen. NE NIJE TAKO!
Važno je učestvovati. Ne trebaš da imaš želju za pobedom, bitno je da si se pojavio, bitno je da učestvuješ. MOLIM? Zašto je to loše? Mrzeo sam da gubim, ne volim ni sada. Mrzeo sam neuspeh. To me često udaljavalo od mnogo toga. Ako ulazim u igru ulazim da pobedim. Baš me briga što je neko rekao da je bitno učestvovati. Došao sam da pobedim ja a ne vi.
NE NISTE POBEDILIIII !!!
Dobro, da li ste sebi postavili pitanja sa početka ovog teksta? Da li se oblačite da bi se svideli drugima, da li slušate muziku koju drugi vole da bi bili prihvaćeni? Da li se semjete jer se drugi smeju? Da li radite ono što drugi očekuju od vas ili ono što volite?
Razmislite o tome.
Način na koji iznosite svoj stav je jako bitan. Neka u samom glasu bude sigurnosti. Kada čujete svoj glas neka vas iznenadi koliko je odlučan.
Trenutno ne jedem slatkiše. Odlučio sam da je to najbolje za mene. Više volim svoje zgodno telo nego taj kolač. Onda odem kod prijatelja i oni me ponude tortom. Mogu da je uzmem, da bi oni bili srećniji. Mogu da kažem:” jao, pa izvinite, znate, pa ja ne jedem slatko, oh, tako mi je neprijatno”. A mogu da kažem jasno i glasno : JA NE JEDEM SLATKO! Kao što vidite velika je razlika u stavu. Sam stav i pristup šalju drugačiju sliku. Možete izneti stav na ovaj ili onaj način, ali se zapitajte koji stav vas bolje oslikava, koji daje bolju sliku onoga što ste vi, što je vaš izbor i što vi volite.
Pa evo mog stava, evo mene:
“JA SAM MARKO ĐORĐEVIĆ. ODUVEK SAM ŽELEO: DA LEPO IZGLEDAM, DA TRENIRAM SA TEGOVIMA, DA BUDEM TRENER I POMOGNEM DRUGIMA KAKO FIZIČKI TAKO I MENTALNO! VOLIM DA POBEĐUJEM. NE VOLIM DA GUBIM. VOLIM GLASNO DA SE SMEJEM KADA MI JE NEŠTO SMEŠNO. VOLIM GLASNO DA KAŽEM KADA MI JE NEŠTO RUŽNO. ISKREN SAM. UMEM DA BUDEM GRUB I REČIMA I DELIMA. MOŽETE ME VOLETI ILI NE, ZABOLE ME JER SAM JA TO ŠTO JESAM”.
Imam 34 godine, i nije kasno da ispravim greške. Želim da dokažem sebi a ne drugima da što sam stariji mogu biti bolji, jači i lepši, a ne obrnuto. Godine su samo broj, godine iza mene su samo iskustvo preko koga se penjem do vrha, preko koga se penjem gore, samo gore i uvek gore iznad svega.
Ko želi da zajedno gradimo vrhove neka se javi. Ko želi da samo razmenimo iskustva, neka se javi. Neke stvari u životu su besplatne, neke moramo da platimo pitanje je samo po kojoj ceni.
Javite se jer želim da čujem vaš glas. Nemojte biti večito nemi posmatrači. Zauzmite svoj stav.
Ako imate potrebu da na svom putu ojačate stavove javite se jer je zajedno lakše.
Pišite, zovite 063/1 456 123 gym.trening@gmail.com