Već sam naglasio da se pre početka treniranja mora odraditi lekarski pregled u nekoj sportskoj ambulanti kako bi se ustanovilo da li se nesmetano možete izložiti fizičkoj aktivnosti i u kojoj meri.
U tekstu ispod možete pronaći objašnjenje parametara koji se nalaze u medicinskim izveštajima.
Puls u mirovanju:
Da bi odredili frekvenciju otkucaja srca treba da imate sat u drugoj ruci. Uostalom može da se meri 20 ili 30 sekundi I onda pomnoži sa 2 ili 3 da bi se dobio broj otkucaja srca koje imate u jednoj minuti.
Krvni pritisak:
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zidove krvnih sudova. Krvni pritisak meri silu koju krv ispoljava na zidove krvnih sudova kada se srce steže (gornji pritisak) i opušta (donji pritisak).
Normalne vrednosti kod mladih i odraslih: Gornji (mm. Hg.): 100 – 140 Donji (mm. Hg.): 60 – 90
Ukupan holesterol i holesterol visoke gustine:
Holesterol koji postoji u našem telu, s jedne strane, je naš organski holesterol, a sa druge strane, od onoga što dolazi iz hrane koju jedemo, naročito životinjskog porekla. Da bi se transportovao u krv potrebne su posebne čestice koje se zovu lipoproteini. Postoji nekoliko tipova ovih čestica, najvažnije su: LDL-lipoprotein (niske gustine): holesterol koji spaja ovaj lipo protein poznat je kao LDL-holesterol ili “loš holesterol” jer je on taj koji se deponuje na zidovima krvnih sudova. Ovi lipo proteini se povećavaju kad se jedu životinjske masti, punomasni sirevi, suhomesnati proizvodi.
HDL-lipoprotein (velike gustine): ovaj lipoprotein čisti zidove krvnih sudova od viška holesterola, olakšavajući njegovo oslobađanje. To je HDL-holesterol ili “dobar holesterol”. I on se povećava sa vežbanjem i ishranom bogatom vlaknima i sa malo masti i holesterola.
Normalne vrednosti: Ukupan holesterol: manje od 200 mg/dl LDL-holesterol: manje od 150 mg/dl HDL-holesterol: veće od 35 mg/dl
Nivo šećera u krvi (ili glukoza):
Merenje dnevne količine (koncentracije) glukoze u krvi. Glukoza se koristi u telu kao oblik energije. Kada konzumiramo hranu šećer u krvi raste, koji je razlog sto imamo insulin, regulisanjem hormona koji se proizvodi u pankreasu. Ovaj hormon je odgovoran za glukozu u krvi I njegovog korišćenja u telu. Kada je nivo glukoze u krvi veoma nizak, često tokom perioda posta, drugi hormon koji se luči zove se glikogen, ima suprotan efekat i održava nivo glukoze u telu. Normalne vrednosti:
Normalne vrednosti su između 70 i 105 mg po decilitru (određuje se pre jela). Vrednosti ispod 40-50 mg/dl se smatraju niskim (hipoglikemija). Vrednosti iznad 128 mg/dl se smatraju visokim (hiperglikemija).
Crvena krvna zrnca:
Crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin. Crvena krvna zrnca su glavni nosioci kiseonika do tkiva i ćelija u telu.
Normalne vrednosti: Odrastao muškarac: 4.5 do 5 miliona/ml Odrasla žena: 4.2 do 5.2 miliona/ml
Niže vrednosti mogu izazvati: promene u ishrani, različite vrste anemija, rak, sistemske bolesti, trudnoća, fibroze koštane srži, krvarenja.
Povećane vrednosti: srčana oboljenja hronična oboljenja pluća, periodi obuka provedeni na velikim nadmorskim visinama, hronične bolesti pluća, periodi treninga ne velikim visinama, poliglobulia.
Bela krvna zrnca.
Bela krvna zrnca su ćelije koje su uglavnom u krvi i ona su odgovorna za borbu protiv infekcija ili stranih tela. To je deo ljudskog imunog sistema.
Normalne vrednosti: Odrastao muškarac: 4.5 do 10 miliona/mm Odrasla žena: 4.2 do 10 miliona/mm
Niske vrednosti: (leukopenija) može biti uzrokovana: problemima koštane srži (tumori, fibroze, trovanja, itd…), auto-imune bolesti (Lupus, itd…), bolesti bubrega ili jetre, izloženost zračenju, prisustvo citostatika.
Povećane vrednosti (leukocitoza) može biti rezultat: tkiva oštećenih opekotinama, infektivne bolesti, inflamatorne bolesti (auto-imuni reumatizam ili alergije), stres, leukemija