Hranimo se da bi preživeli. Hrana je naše gorivo, energija, ono što nas pokreće. Ako sipamo loše gorivo telo će loše raditi. Svakoga dana kupujemo namirnice. Okruženi smo prodavnicama, restoranima brze hrane, pekarama. Da li je loš izbor isključivo naša krivica?
Cilj marketinga je da nas ubedi kako nam je nešto potrebno. Da je to nešto dobro za nas. Postoje razni trikovi kojima proizvođači prehrambenih proizvoda utiču na naš izbor. Ulažu mnogo novca i angažuju najbolje stručnjake kako bi nas ubedili da smo odabrali najbolje.
Kako je prvi kontakt koji imamo vizuelan tako se svesno utiče na našu vizualizaciju. Proizvodi su pakovani u primamljivu ambalažu, reklamiraju ih poznate ličnosti, zauzimaju mesta na polici koja su najuočljivija. Često su jasno naznačene reči kao što je ORGANSKO, VEGANSKO, BEZ GLUTENA. Ciljano se biraju reči koje u nama bude osećaj da kupovinom istih činimo pravu stvar. Ono što možete učiniti jeste pregled nutritivnog sastava proizvoda. Lako ćete utvrditi jesu li oni zaista dobri kako ih predstavljaju.
Još jedan od trikova jeste veličina porcija servirane hrane. Hranu koja je lošijeg kvaliteta dobijamo u velikim porcijama što u nama stvara osećaj pravilnog izbora. Istina je jedino da smo dobili više praznih kalorija.
Raznovrsnost proizvoda lošeg kvaliteta prednjači u odnosu na ponudu kvalitetnih namirnica. Izbor je ogroman. Sve je više ukusa. Poznato je da ukusi u nama bude pozitivne emocije. Kada se u jednom proizvodu nađe više ukusa, jer u sebi sadrži so, šećer i mast naša čula će uživati u svakom zalogaju.
Ljudima je usađena težnja za visoko kaloričnim namirnicma. Kako nekada nije bilo hrane u izobilju, ako bi se pronašla visoko kalorična hrana ljudi nisu propuštali priliku da je se dočepaju. To je omogućavalo da duže budemo siti i lakše prebrodimo svakodnevne prepreke. Jednostavno, omogućavalo nam je da preživimo. Ovu našu prirodno usađenu težnju proizvođači dobro znaju pa su namirnice “natrpane” kalorijama. Zbog osećanja koja u nama “veštački” bude vrlo je lako pojesti preveliku količinu ovih namirnica. Kada ste čuli da se neko prejeo zelene salate ili brokolija?
Danas hrane ima u izobilju, fizički smo manje aktivni što rezultira sve većim brojem gojaznih osoba. Alarmantno je veliki broj gojazne dece.
Kako u izobilju namirnica znati koje nisu dobar izbor?
Namirnice lošijeg kvaliteta su po pravilu ukusne na prvi zalogaj, lako se žvaću, tope se u ustima, začinjene su i obiluju različitim ukusima. Visoko su kalorične. Razmislite o tome kada sledeći put budete nešto jeli.
Kako da se “spasimo”?
Kada krenete u kupovinu namirnica obratite pažnju na gore navedene “zamke”. Gledajte deklaraciju. Svaki proizvod je dužan da ima istaknutu tabelu nutritivnih vrednosti. Neka kvalitet uvek bude ispred kvantiteta. Obratite pažnju na to kakav osećaj u vama budi hrana koju konzumirate. Zdrava hrana se po pravilu duže žvaće i daje duži osećaj sitosti. Nemamo veliku težnju za još. Trudite se da promenite loše navike u ishrani. Navike menjajte postepeno. Budite fizički aktivniji. Ono što je najbitnije, budite iskreni prema sebi.