Svaki muškarac koji je išao u teretanu sanjao je da podigne 100kg sa ravne klupe. Kasnije se podiže i više, ali tih famoznih 100kg iz “bendža” predestavlja kartu za ulazak u “svet muškaraca”.
Od mlađih dana sam bio zaljubljen u treniranje sa opterećenjem. Nisam posećivao teretanu. Maštao sam o njoj. Prva poseta teretani bila je sa starijom braćom u lokalnoj teretani u Resniku. Teretanu je držao njihov drugar. Posetili smo je van radnog vremena tako što nam je posudio ključeve. Oh kakva je to za mene sreća bila, da dotaknem gvožđe po prvi put. Ne mogu tačno povezati godine, kada se šta dešavalo, ali bio sam prilično mlad. 1999 za vreme bombardovanja, trenirao sam sa tegovima u stanu kod komšije vrata do mene. Stariji je od mene, a trenirali smo njegov sadašnji paša, on i ja. U tom periodu nije bilo košarkaških treninga, pa sam, u kućnoj varijanti, podizao opterećenje. U jednom periodu sam kratko trenirao u IMR teretani koja tada nije izgledala ni blizu kao sada. Bila je to hard core teretana poput slavkove. Trenirao sam tamo za malo novca jer sam kao dete radnika IMR imao popust. Da, i mi deca radničke klase imamo neke pogodnosti 🙂
Ni na jednom mestu od gore navedenih nisam podigao 100kg. Tu težinu sam prvi put podigao u teretani kod Slavka. Pisao sam o toj hard core teretani. Kultni prostor za treniranje u Beogradu. Retko ćete naći nekoga u bilo kom delu grada a da nije bar čuo priče vezano za ovu teretanu. Ne mogu se setiti kada je to bilo, ali je sigurno prošlo više od 15 godina. U tom periodu sam bio redovan kod Slavka, a čak sam doveo svoju “ekipu” drugara sa košarke. Dolazilo još jedno 6 drugara samnom kod Slavka. Kum Petronije, Šilja, Boki, Čipsi, Ćira, Packe. Smislili smo čak i pesmu vezano za teretanu. Cena je bila 350dinara za mesec dana.
Nikada nisam bio zagovornik suplementacije. U tom periodu sam o tome jako malo znao. Nisam imao novca ni da se hranim kako treba. Sve što mi je bilo potrebno bili su tegovi i prostor da se sa njima “družim”. Tako sam se u tom periodu često družio sa tegovima, jeo šta stignem, i lepo napredovao.
100kg iz becha! Eeeeej! Sama pomisao na tu kilažu izazivala je u meni strah. Kako sam mrzeo neuspeh, nisam se usuđivao da dodirnem težinu dok nisam bio siguran da ću je pomeriti. Više je to psihička barijera nego fizička. Iako sam bio snažniji i spremniji od drugara, bio sam visok kao i sada 187cm, ali sam uvek bio mršav, 75kg. U tom periodu sam možda i dobio koji kilogram preko. Uvek sam patio da se ugojim. Imao sam pločice, bio sam žilav i snažan, ali ne tako srećan. Kasnije sam prešao na drugu stranu, bio suviše gojazan, pa jurio da smršam. Bio sam na obe strane, pa znam muke onih koji bi da se ugoje, i onih koji bi da smršaju. Lično iskustvo mi pomaže da lakše dovedem klijente do željenog cilja. Da se vratim na bench. Uhvatio sam se u koštac sa tom težinom tek kada sam 90kg mogao da podignem 6 puta. Spoter mi je bio drugar Šilja. Naravno, i pored velikog straha i tenzije, uspeo sam da odgurnem sa grudi ovu kilažu i “učlanim se u klub trocifrenih”.
Kasnije sam tu kilažu gurao preko 10 puta. Danas, koliko god da ne trenerim u stanju sam da podignem 100kg iz bencha.
Ne jurite kilažu po svaku cenu! Čekajte da dođe sama. Trenirajte koliko god je potrebno. Vodite računa o pravilnoj tehnici. Nisam u tom periodu mnogo znao šta radim, ali sam bio od onih koji ne rizikuju. Naporno sam trenirao i čekao svoj trenutak. Tehnika je jako bitna, pa sam kasnije uz adekvatan trening, i promene u tehnici za samo mesec dana sa 110kg otišao na 120kg.
Budite uporni, istrajni i konstantni, a za trening i ishranu ne ustručavajte se da mi se javite ovde.