Decenijama su naučnici fascinirani brojnim i važnim primenama suplemenata amino kiselina. Sportisti više uopšte ne sumnjaju u važnost ovih ‘gradivnih blokova’ u sintezi proteina radi dobijanja veće mišićne mase. Ustanovivši ovo, samo nekoliko amino kiselina je postiglo popularnost i ugled (potpuno opravdano) jedne amino kiseline, GLUTAMIN, koja se može smatrati majkom amino kiselina. U stvari, glutamin pomaže u toliko mnogo sistema organizma da bi se njegovo ne korišćenje
moglo smatrati slučajem ‘fiziološke neodgovornosti’.
GLUTAMIN se može sintetizovati u organizmu uz pomoć amino kiselina kao što su glutaminske kiseline, valin ili izoleucin. Ali u slučaju bolesti, intenzivnog treninga ili stresa, izvesnim delovima organizma treba toliko mnogo GLUTAMINA da organizam nije sposoban da sintetiše dovoljne količine. U ovakvim slučajevima, suplementacija glutaminom je ono što čini razliku. Zaista, ova amino kiselina se koristi u mnogim evropskim bolnicama kao postoperativni dijetetski suplement.
Karakteristike glutamina
To je amino kiselina koje se smatra ‘uslovno esencijalna amino kiselina’ zato što on nije esencijalna amino kiselina već pod izvesnim uslovima kao što je stres, trauma, intenzivan trening, itd. on to postaje.
Namirnice koje sadrže najveći nivo glutamina su mlečni proizvodi, meso, kikiriki, badem, soja, ćuretina i pasulj.
Glutamin čini do 60% depoa slobodnih amino kiselina u skeletnim mišićima (i kao takav je najbogatija od unutarćelijskih amino kiselina u mišićima).
Količina glutamina u mišićima može biti najvažnija promenljiva u određivanju optimalnog stepena proteinske sinteze.
Glutamin je promenljiva supstanca koja je podeljena između proteina i enzima u organizmu, i sama je uključena u veliki broj biohemijskih reakcija. Ona je fundamentalno važna na metaboličkom nivou.
Glutamin učestvuje u reakcijama transmisije da bi sintetizovao druge neesencijalne amino kiseline kao i mukopolisaharide i nukleotide.
Funkcije L glutamina:
Sprečava gubljenje mišića tokom oksidativnog stresa (ANTIKATABOLIČKI EFEKAT).
Pomaže SINTEZU PROTEINA tako povećavajući BEZMASNU MIŠIĆNU MASU.
Jača IMUNI SISTEM.
Glutamin ima glavnu ulogu u METABOLIZMU različitih organa i tkiva.
GLUTAMIN se smatra amino kiselinom koja POMAŽE U HIDRATACIJI.
On je važno MOŽDANO GORIVO.
Sprečava kataboličke efekte korišćenja GLUKOKORTIKOIDA u slučaju povrede.
Glutamin se može konvertovati u GLUKOZU bilo kakvom modifikacijom nivoa insulina u plazmi.
Doprinosi OPORAVKU glikogena u mišićima posle treninga.
Interveniše u procesu LEČENJA RANA.
Pomaže u POST TRAUMATSKOM oporavku.
Služi kao pomoćni pri KONTROLI TEŽINE.
Deluje obećavajuće u tretiranju ALKOHOLIZMA (pokazao se kao veoma efektivan u kontrolisanju potrebe za
alkoholom među alkoholičarima i u zaštiti ćelija od toksičnih efekata alkohola).
Sarađuje sa amino kiselinama GLICIN i CISTEIN pri sintetisanju najobilnijeg unutarćelijskog hidrofilnog ANTIOKSIDANSA: GLUTATIONA.
Veoma je efikasan u lečenju PEPTIČKOG ULKUSA.
Metaboličke funkcije glutamina:
Metaboličkih funkcije glutamina ima MNOGO i ESSENCIJALNE SU:
Sastavni deo proteina i peptida u organizmu.
Kako je nastao od amonijaka obezbeđuje acido-baznu ravnotežu. . On je precursor amino šećera.
Učestvuje u detoksikaciji supstanci.
On je transporter azota u tkiva (zajedno sa alaninom, on je glavno jedinjenje koje transportuje azot iz mišića u razne organe).
Regulator je sinteze glikogena u jetri (on je glikogena amino kiselina).
On je respiratorno gorivo za neka tkiva: tanko crevo i ćelije koje se brzo obnavljaju (endoćelijske ćelije, ćelije bubrežne cevčice, limfociti i fibroblast).
U stresnim situacijama, dolazi do poremećaja ravnoteže glutamina i povećava se potreba za glutaminom koja premašuje kapacitet organizma da ga sintetiše.
KAKO TREBA UZIMATI GLUTAMIN:
Način da se prilikom stresa i intenzivnog treninga zaštite kontraktilni proteini mišića je da se obezbedi adekvatan unos glutamina hiperproteinskom ishranom (bogatom proteinima) sa dodatnim suplementima gutamina.
Preporučena dnevna doza suplemenata glutamina je 50mg/kg telesne težine.
Preporučuje se da se glutamun uzima na prazan stomak (da bi se izbeglo takmičenje za transportere sa drugim dijetetskim amino kiselinama, što bi moglo smanjiti njegov efekat) i malo pre treninga.
Istraživanja su pokazala da se velike količine glutamina mogu uzimati bez ikakvih sekundarnih ili toksičnih efekata. U stvari, studije su pokazale da dnevni unos do 57 grama glutamina, intravenozno, ne proizvodi sekundarne efekte dok slično tome doze do 21 gram uzete oralno nisu izazvale nikakav sekundarni klinički ili biohemijski efekat (ovo su doze korišćene u istraživanjima).