Srbe smatraju dobrim domaćinima. Svako će reći da se u Srbiji dobro jede. Naša hrana je ukusna, porcije su velike, a domaćice se utrkuju koja će bolje i više da spremi za gosta.
Često preveliki značaj pridajemo hrani. I ako je sastavni deo svake proslave i okupljanja skloni smo da preterujemo u izboru i količini jela na trpezi. Više se pažnje posvećuje samoj hrani nego povodu okupljanja. Ni moja porodica nije imuna na “sindrom domaćinske gozbe”. Kod svakog porodičnog okupljanja majka provodi više vremena u kuhinji nego u razgovoru i druženju, a i najnaivniji povod viđanja pretvara se u paničnu maniju spremanja hrane.
Kada smo utvrdili da hrana zauzima bitno mesto u našoj tradiciji i kulturu, želim da vam skrenem pažnju na opasnost koju hrana može da prouzrokuje. Svi znamo da je hrana “gorivo” koje nas pokreće. Zapamtite da jedemo da bi živeli a ne živimo da bi jeli! Takođe smo upoznati sa pozitivnim osećajem sreće i bezbrižnosti koji u nama budi određena hrana. Osećaj sreće i zadovoljsva koji se javlja posledica je procesa koji se odvijaju u telu. Ti procesi, kao što je lučenje određenih hormona, utiču na naše raspoloženje, pa sa te tačke gledišta hranu možemo svrstati u porok! Kako određene psihoaktivne supstance utiču na naše raspoloženje stimulišući centralni nervni sistem tj. mozak isto radi i hrana. Lepo se osećamo kada jedemo nešto ukusno kao što je čokolada, jel da? Prija nam kada popijemo čaj ili kafu, zar ne?
Ne koriste svi drogu, alkohol, duvan kako bi sebe uveli u stanje prividnog zadovoljstva i sreće. Sve više ljudi to čini konzumiranjem hrane. Nije problem samo količina i izbor namirnica beskorisnog sastava, najveći je problem što se ovo ne posmatra kao problem!
Stres je svakodnevnica savremenog života. Ako zanemarimo porast narkomanije i alkoholizma kao posledice stresa, gojaznost je još jedan porok koji nas sve više ugrožava. Kardio vaskularni problemi, dijabetes samo su neke od sve češćih pojava uzrokovanih stresom i lošim navikama u ishrani.
Ako vam kažem da sam i sam rob loših navika hoćete li mi više verovati? Ako priznam da uživam u praznim kalorijama i osećaju prividne sreće koji u meni budi beskorisna hrana. Ako priznam da sam umeo toliko da se prejedem da sam morao da ustajem u toku noći i povraćam kako bi mi bilo bolje. Hoćete li mi verovati koliko hrana može biti veliki porok i koliko može biti opasna ako neko kao ja, ko je svestan svih nedostataka, i ko edukuje i pomaže drugima, nije imun na iluzije kojima nas prejedanje obmanjuje? Razlika između mene i vas je u tome što ja ne sedim skrštenih ruku, što se ne zavaravam da će sve proći samo od sebe, što sam svestan da je ovo porok i da još jedna “kašika krema” može da me prevede na onu stranu. Na onu stranu sa koje se ne vraća. Niko ne želi da bude bolestan još manje “odsutan”!
Ne dozvolite da brige i frustracije otklanjate hranom. Birajte zdrave i kvalitetne namirnice, trenirajte, kako telo tako i duh. Verujte u sebe i budite pozitivni.
Kada sledeći put sednete za sto, ili se uvalite u udobnu garnituru sa činijom grickalica na stomaku, zapitajte se koga hranite? Hranite li svoje potrebe ili svoje nedostatke?
Šta još utiče na to da se prejedemo loše hrane možete pogledati ovde.
vaš Marko Đorđević