TEHNIKA

TEHNIKA
12 May

Koliko ste puta čuli da je kod podizanja tegova bitna tehnika? Tehnika se spominje i za neke druge radnje ali pošto pišem o treniranju ostaću u okviru onoga o čemu se ovde govori.

Ispričaću vam jednu priču. Ovoga sam se setio juče dok sam sa ocem bio na placu i pomagao mu da okopa baštu. Trenutno nisam u najboljoj formi, ali imam 33 godine i mnogo islkustva iza sebe, pa opet riljanje bašte mi je bilo užasno naporno. Prosto me bila sramota koliko energije trošim na naizgled tako prostom fizičkom radu. Tačno sam osetio mišićne grupe koje su oslabile, koje se muče da što bolje uradim zadatak. Osetio sam i naprezanje nekih mišića koji nisu trebali da igraju značajnu ulogu u ovom poslu. Zašto je sve to tako? Upravo zbog tehnike. Nemam priliku da riljam baštu, nemam iskustva sa tom vrstom posla, niti imam dobru tehniku. Kada sam počeo bilo mi je užasno teško a onda sam pokušavao da se tehnički usavršim pa sam iako je prošlo dosta vremena kopao lakše nego na početku. TEHNIKA.

Priča koju sam hteo da vam ispričam, a tiče se tehnike, dešavala se u vojsci dok sam služio redovni vojni rok u jednom selu u okolini Rume. U vojsci sam radio više fizičkih poslova nego ikada u životu. Metla, lopata, kramp bili su u mojim rukama više nego puška. Išao sam na sve radne akcije koje su organizovali. Kopali smo, riljali i sekli skoro svakodnevno. Jednoga dana, dok je trajala obuka, dobili smo zadatak da iskopamo rov koji je trebao da služi kao zaklon u slučaju neke vanredne situacije. Postojala su određena pravila oko dimenzija i izgleda. Najlepši, najbrži bili su nagrađivani. Ja sam čovek iz grada, Beograđanin. Iako sam svake godine mnogo vremena provodio na selu za mene je ovakva vrsta rada ipak bila strana. Bio sam jak, ali snaga nije igrala presudnu ulogu u ovome. Mučio sam se, bilo mi je teško i nije mi išlo. A onda sam pogledao nekolliko svojih saboraca koji su za tili čas iskopali svoj rov. Sa takvom lakoćom. Nisu bili fizički snažniji. Šta je sada ovo? Ja sam uvek bio takmičarski nastrojen i poraz sam teško doživljavao. Koliko mi poraz teško pada znaju oni koji me najbolje poznaju. Stvar je bila u TEHNICI. Ja sam zapinjao, imao snage, ali je snaga bez tehnike bila gubljenje vremena. Momci koji su rovove završili za čas posla imali su iskustva sa kopanjem, riljanjem jer su živeli i radili na selu. Objasnili su mi gde grešim, kako to treba da se radi. I nisam odbio da me nauče, jer se znanje nikada ne odbija. Moj rov je bio ružan, ali funkcionalan. Nisam dobio nagradu, dobio sam samo negativnu kritiku. “Đorđeviću, kakav ti je ovo rov”? Bio sam malo posramljen, ali ponosan, i nisam se dao pa sam odgovorio “meni nije bitna estetika već funkcionalnost. Rov kopamo u vanrednim okolnostima, poenta je da nam sačuva živu glavu, gospodine straiji vodniče, a ne da bude lep”. Bili smo upravu i vodnik i ja, pa smo iz ove situacije izašli nerešeno, iako sam realno ja izgubio jer mi rov nije doneo nagradni vikend.

Poenta cele ove priče leži u tome da morate usavršiti tehniku. TEHNIKA je ključna kod treniranja. Ona vas čuva od povreda, omogućava vam da na bezbedan način rukujete opremom, i na kraju, savršena tehnika dovodi do savršenih rezultata a to i jeste cilj vašeg treniranja. Ne okrećite glavu ako vas neko sa više iskustva dobronamerno posavetuje, angažujte trenera da naučite kako se pravilno radi, ne odbijajte pomoć, i nećete se pokajati.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

19 + 11 =